Prof. dr Dimitrije Segedi
Od raka grlića materice u Srbiji godišnje oboli 2000-2100,a umre 600-650 žena.
Oko 90% karcinoma grlića materice nastaje iz pločastoslojevitog epitela
na površini grlića, a već početne promene u vidu „ranice“ mogu
da se vide i golim okom. Oko 10-20% karcinoma nastaje iz žlezdanih ćelija iz
kanala grlića materice i početak se retko može primetiti pri
običnom ginekološkom pregledu.
FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK
KARCINOMA GRLIĆA MATERICE
- Prisustvo visoko onkogenih tipova HPV(Humani Papiloma Virus).
- Nizak socio-ekonomski status.
- Rano stupanje u seksualne odnose.
- Velik broj seksualnih partnera
i/ili partner koji je imao/ima brojne druge partnere. - Rana prva trudnoća (pre 18.godine života), veći broj pobačaja i porođaja.
- Pušenje
- Korišćenje kontraceptivnih pilula lako povišava rizik u slučaju da osoba koja ih uzima ima rizično ponašanje (veći broj seksualnih partnera istovremeno,
ili često menja seksualne partnere; izbegavanje upotrebe prezervativa
– što ima za posledicu češće infekcije HPV, genitalni herpes, hronična infekcija Chlamidiom trachomatis) - Retke kontrole kod ginekologa.
- Nasleđe – oko 1 na 350 žena nosi gen za nastanak karcinoma grlića materice. Od njih oko 50% ima šansu da do svoje 50. godine dobije karcinom grlića, a 85% do svoje 80. godine.
Karcinom
grlića materice je bolest koja se razvija polako!
Obično joj prethode promene u ćelijama koje se označavaju kao displazija (ili neoplazija).
Displazija predstavlja promenu – prekancerozu koja je potpuno izlečiva. Prema
težini, displastične promene delimo u tri stepena (CIN-I, II i III)-od
najlakše ka najtežoj. Displastične promene na grliću materice
najčešće se vide pri ginekološkom pregledu i u žargonu nazivaju
„ranica“.
Da bi jedna prekanceroza tipa najlakše dispazije (CIN I) prešla u invazivni
karcinom potrebno je 4 do 17 godina.
Displastične promene na grliću materice otkrivaju se redovnim ginekološkim pregledom. To podrazumeva na prvom mestu pregled pod spekulima i uzimanje PAPA brisa.
Američko udruženje za rak (The American Cancer Society) preporučuje
da se svakoj ženi koja je seksualno aktivna, jednom godišnje uradi ginekološki
pregled i uzme PAPA bris. Ukoliko žena ima dva puta uzastopno normalan PAPA
bris i stalnog partnera i nema nikakvih ginekoloških tegoba, ginekolog može da
preporuči uzimanje PAPA brisa jednom u dve pa čak i tri godine.
PAPA bris označen kao I i II smatra se normalan.
U slučaju da je PAPA bris IIIa ili IIIb grupa, potrebno je uzeti
mikrobiološke briseve iz grlića materice i izvršitii pregled grlića
kolposkopom (kolposkopija). Ako jedan ili više briseva ukazuju na
infekciju, istu treba lečiti i kada se izleči ponoviti PAPA bris.
Ukoliko su mikrobiološki brisevi negativni a kolposkopski nalaz sumnjiv,
potrebno je uraditi ciljanu biopsiju grlića materice i isečak
poslati na mikroskopski (patohistološki) pregled. U zavisnosti od
patohistološke dijagnoze pristupa se lečenju.
Simptomi početnog karcinoma grlića materice su veoma oskudni ili ih nema:
- Neredovna krvarenja, naročito nakon polnog odnosa (kontaktna) ili
između dve menstruacije. - Uporan vodnjikav, lako sukrvav, mrk ili taman iscedak iz vagine.
Simptomi invazivnog karcinoma grlića:
- Krvarenje
- Gubitak apetita, gubitak na težini i pojačano umaranje
- Bol u maloj karlici, leđima ili nogama.
- Smetnje prilikom mokrenja ili stolice.
- Spontani prelomi kostiju.
- Pojava mokraće ili stolice u vagini.
PREVENCIJA
KARCINOMA GRLIĆA MATERICE
1. Ne stupati u prvi polni odnos pre 18 godine života.
2. Birati partnera iz manje rizične grupe (koji je imao manji broj seksulanih partnerki)
3. Održavati stabilnu (dugotrajnu) vezu sa partnerom.Prilikom polnog odnosa uvek koristiti kondom (prezervativ). Ovo je zaštita i od polno prenosivih infekcija. Smanjiti ili prestati sa pušenjem.
4. Kontrola kod ginekologa jednom godišnje.