Prof. dr. Dimitrije Segedi
Nakon završetka trudnoće i porođaja povećan je rizik za nastanak zdravstvenih problema kao što su: nevoljno oticanje mokraće pri naporu, slabost trbušnih mišića i bolovi u vratu, ramenima i donjem delu leđa.
Zašto se to dešava?
U toku trudnoće dolazi do poremećaja statike, držanja i opterećenja tela.
Mišići karličnog dna igraju važnu ulogu u održavanju položaja kičmenog stuba i kao podrška karličnim organima. Kako plod raste, povećava se materica i raste pritisak na karlično dno i mokraćnu bešiku. U isto vreme pod uticajem hormona, razmekšavaju se (labave) zglobovi i ligamenti (ove promene su fiziološke-normalne i neophodne da bi se karlica pripremila za porođaj). Pojava zatvora (opstipacije) kod nekih trudnica takođe nepovoljno utiče na mišiće karličnog dna jer se prilikom napinjanja, pri pražnjenju creva, ovi mišići jako rastežu. Ako mišići jako oslabe ili su oštećeni prilikom porođaja može doći do nevoljnog oticanja mokraće pri naporu (stres urinarna inkontinencija). Ona se manifestuje nekontrolisanim gubitkom urina pri povećanom fizičkom naporu, naglom pokretu, kijanju, kašljanju pa čak i smejanju.
Na osnovu statističkih podataka 18% žena ima tegobe vezane za kičmu pre trudnoće, da bi taj procenat iznosio 70% kako trudnoća odmiče. Šest meseci nakon porođaja 40% žena ima bol u donjem delu leđa.
Fizički izgled se menja kako trudnoća odmiče. Zbog rasta ploda istežu se mišići prednjeg trbušnog zida, težište trudnice se pomera, dolazi do kifolordotičnog držanja, te se menja statika celokupnog kičmenog stuba. To sve u kombinaciji sa smanjenim tonusom mišića (posebno stabilizatora kičme u koje spadaju i trbušni mišići, mišići karličnog dna i leđni mišići), rastezanjem vezivnog tkiva, uz povećanje dojki i telesne težine, dovodi do bolova u leđima.
Nakon porođaja oslabljena muskulatura nije spremna za sve napore koji joj se sada nameću. Pri svakodnevnom radu oko novorođenčeta, zbog prinudnog položaja koji zauzima (nošenje, hranjenje, povijanje) majci se držanje pogoršava. Dolazi do neprijatne zategnutosti u vratu, ramenima i krstima a kasnije i do bolova. Vremenom, ako se ništa ne preduzme, promene na koštano zglobnom sistemu postanu trajne. Situacija se dodatno pogoršava, ako je majka napeta, uznemirena i umorna, što je skoro obavezni pratilac ove postporođajne faze.
Kako smanjiti tegobe?
Vežbama, zaštitinim pokretima i položajima.
Kada?
Što pre.
Razlog započinjanja vežbi nije samo estetske prirode (npr. opušteni trbušni mišići i višak kilograma) već zdravstvene teškoće koje se ne moraju ispoljiti u prvim nedeljama nakon porođaja već mogu nastati i mnogo godina posle porođaja.
Higijensko dijetski način života, vežbanje, te primena zaštitinih pokreta i položaja učiniće da se izbegnu ili smanje zdravstvene tegobe, odnosno umanjiće se posledice trudnoće i porođaja kao što su:
● nevoljno oticanje mokraće pri naporu (urinarna stres inkontinencija),
● gastroenteroptoza (spuštanje trbušnih organa),
● dijastaza (razmicanje) mišića prednjeg trbušnog zida,
● poboljšanje držanja,
● smanjenje bolova u vratu i donjem delu kičme,
● poboljšanje kondicije i brže vraćanje tela u stanje pre trudnoće,
● psihičko rasterećenje,
● bolji kvalitet seksualnog života.
Trudnoća jeste drugo stanje u kome se Vi i Vaše telo menjate i pripremate za najvažniji i najradosniji događaj u Vašem životu.
Nakon porođaja potrebno je 9-12 meseci da se Vaše telo vrati u stanje kao i pre trudnoće.
Zato imajte na umu: srećna i zadovoljna majka je prvi korak ka srećnom detinjstvu Vašeg deteta!
SLUŠAJTE SVOJE TELO!