Sindrom policističnih jajnika *PCOS*

SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA (PCOS)

 

Sindrom policističnih jajnika je najčešća endokrinopatija i najčešći uzrok anovulacija (izostanak ovulacije) kod žena fertilne dobi. Incidenca je 5-10% ženske populacije.

Etiologija ove bolesti nije u potpunosti poznata. Bolest se 6x češće javlja kod srodnika tako da je genetska komponenta odnosno nasleđe značajno. Takođe postoje i određeni faktori sredine koji doprinose nastanku bolesti.

Radi se o složenom metaboličko-hormonalnom poremećaju u čijoj osnovi se nalazi anovulacija i hiperandrogenizam (povećano lučenje muških polnih hormona jajnika) a   klinički ga karakterišu:

– neuredna krvarenja iz materice – oligo/amenoreja,

– neplodnost – infertilitet,

– gojaznost,

– pojačana dlakavost (hirzutizam) ili

– opadanje kose (androgena alopecija),

– promene na koži: masna koža, seboreja, akne,

– Acantosis nigricans – tamniji ten sa tamnim mrljama na vratu i/ili pregibnim delovima tela (znak insulinske rezistencije),

– depresija,

– izraženi simptomi premenstrualnog sindroma (PMS).

Žene sa PCOS su pod povećanim rizikom za nastanak endometrijalne hiperplazije i endometrijalnog karcinoma usled neoponirane estrogene stimulacije.

Kod oko 80% slučajeva gojaznih pacijentkinja sa PCOS nalazi se sindrom insulinske rezistencije. Takođe se i kod 30-40% pacijentkinja sa PCOS i normalnom telesnom masom javlja sindrom insulinske rezistencije. Poreklo insulinske rezistencije kod PCOS je nejasno. Kod polovine ovih pacijentkinja prisutan je poremećaj na nivou receptora za insulin, dok neki smatraju da je u pitanju postreceptorski defekt koji ometa transport glukoze.

Kao posledica insulinske rezistencije dolazi do hiperinsulinemije koja dovodi do: povećanja frekvence GnRH pulseva, predominacije nivoa LH nad FSH, povećane ovarijalne produkcije androgena, oštećenja folikularne maturacije (folikularni arest), smanjenja nivoa SHBG (sex hormon binding globulina).

Dijagnoza: se postavlja na osnovu dva od tri ESHRE/ASRM kriterijuma (konsenzus, Rotterdam 2003.):

– oligo/anovulacija (oligo/amenoreja),

– klinički ili biohemijski znaci hiperandrogenizma,

– policističan izgled jajnika na UZ.

Pri postavljanju dijagnoze potrebno je isključiti druge uzroke anovulacije kao i druge endokrinopatije (Sy Cushing, KAH, tumore koji luče androgene).

Ultrazvučni kriterijumi za PCO

– 12 ili više folikula promera 2-9 mm

– periferni raspored folikula – niska bisera ili uniformno raspoređeni po celom preseku jajnika; i/ili povećana zapremina jajnika (više od 10 cm3).

Nemaju sve žene sa policističnim jajnicima PCOS; 25-30% žena sa policističnim jajnicima ima redovne ovulacije / menstruacije.

Laboratorijske analize:

– T3, T4, TSH, prolaktin, ACTH, kortizol u 8 i 18 h, 17-OH progesteron, testosteron, DHEA-S, andostendion, kao i FSH, LH, E2 (od 3.-5. dana ciklusa), insulinemija našte, HOMA index, FGIR I QUICKI.

 

 

            Terapija  je usmerena u više pravaca:

 

1. Terapijski postupak zavisi pre svega od toga da li žena želi da ostane trudna ili ne.

– Ako ne želi da ostane trudna u terapiji se primenjuju ciklično gestageni ili oralna hormonska kontracepcija (gestagena komponenta: ciproteron acetat, dienogest, drospirenon)

– Ako žena želi da ostane trudna onda se vrši stimulacija ovulacije uz primenu Metformina.

 

2. Redukcija telesne mase ( najbolji način za povećanje insulinske senzitivnosti)

Cilj je smanjiti telesnu masu bar za 10%.

– primena insulinskih senzitajzera (Metformin)

 

3. Tretman akni i hirzutizma

– Oralna kontraceptivna sredstva – prednost imaju kontraceptivne tbl koje sadrže antiandrogene

– Glikokortikoidi

Androgen receptor antagonisti

– 5 alfa reduktaza inhibitori

– primena Metformina