Rak dojke

 

 

RAK  D O J K E

Rak (karcinom) dojke danas je najčešći karcinom kod žena.

Češće se javlja kod žena sa višim životnim standardom koje žive u razvijenim zemljama sveta.

Smatra se da će svaka osma žena koja doživi 90 godinu života oboleti od karcinoma dojke.

Postoji više različitih faktora koji povećavaju rizik za nastanak karcinoma dojke.

Na prvom mestu se ističe nasleđe a potom navike i stil života.

Žene u čijoj se porodici javlja karcinom dojke imaju povećan rizik da obole od ovog karcinoma. Oko 20 do 30% žena koje su obolele od karcinoma dojke imaju pozitivnu porodičnu anamnezu. To znači da ukoliko imate rođaku u prvom stepenu srodstva (majka, sestra, ćerka) obolelu od karcinoma dojke vaš rizik se udvostručava. Rizik je još veći ukoliko je bolest kod rođake otkrivena pre 40 godine života. Takođe postoji povećan rizik ukoliko su otac ili braća imali karcinom dojke. Žene sa karcinomom dojke imaju 3-4 puta veći rizik za razvoj karcinoma u drugoj dojci ili u drugom delu dojke.

ŠTA POVEĆAVA VAŠ RIZIK ZA NASTANAK
KARCINOMA DOJKE?

 v   Ako ste već imali karcinom dojke.

 v   Ako je neko u porodici imao karcinom dojke, jajnika, sluzokože materice ili debelog creva.

 v   Pušenje.

 v  Gojaznost.

 v  Dugotrajno nekontrolisano uzimanje hormonskih preparata.

 v  Prvi porođaj posle 30 godine.

 v  Ako niste rađali.

 v  Ako konzumirate alkohol u većim količinama.

 v  Ako ste rano dobili menstruaciju.

 v Ako ste kasno izgubili menstruaciju.

ŠTA MOŽETE URADITI DA SMANJITE RIZIK OD
NASTANKA KARCINOMA DOJKE?

      Hranite se zdravo (unosite više voća i povrća).

      Smanjite višak kilograma.

      Krećite se što više i redovno vežbajte.

    Rađajte.

      Dojenje smanjuje rizik.

      Ukoliko koristite, smanjite upotrebu alkohola.

      Prestanite da pušite.

Prvi i najznačajniji korak u otkrivanju ove bolesti je  samopregled dojke.

Samopregled dojki nije komplikovan i svaka žena posle navršene 20 godine života treba da ga upražnjava. Najbolje je da pregled obavljate svakog meseca, u istom periodu, neposredno posle menstruacije ili ako ste u prelaznom dobu, npr. svakog prvog u mesecu. Na taj način moći ćete da prepoznate svaku promenu, a ako nešto nije u redu, da se javite lekaru i blagovremeno zapoćnete lečenje.

 

KAKO
SE  VRŠI  SAMOPREGLED  OBUČIĆE  VAS
VAŠ  LEKAR  PRI  PRVOM  PREGLEDU.

 

KADA TREBA OBAVEZNO DA SE JAVITE LEKARU?

     Ako primetite bilo kakav izraštaj ili zadebljanje u dojci ili u pazuhu.

     Kod promene veličine i/ili oblika dojke.

     Kod promene boje kože, otoka kože, uvlačenja kože ili bradavice.

     Kod pojave iscetka (sekreta) iz bradavice.


Pored samopregleda potrebno je da jednom godišnje pregled dojki izvrši specijalista. Lekarski pregled pored palpacije treba da obuhvati i ultrazvučni pregled dojke a po potrebi lekar može tražiti i mamografiju (rentgensko snimanje dojki).
Ultrazvučnim pregledom (koji je bezbolan i neškodljiv) lekar dobija uvid u tzv. tip tkiva dojke i može da vidi i razlikuje određene promene, ali on nije zamena za mamografiju. Mamografski i ultrazvučni pregled ne isključuju jedan drugog nego se dopunjuju.

      Prvu (tzv. „baznu“) mamografiju treba uraditi u 40 godini života, a potom svake druge godine žene između 40 i 49 godina. Posle 49 godine života mamografiju treba raditi jednom godišnje.

      Osobe sa opterećenom ličnom i/ili porodičnom anamnezom, kao i većim brojem faktora rizika treba češće da se kontrolišu.

 Blagovremeno otkriven i lečen maligni tumor dojke pruža veće mogućnosti za
potpuno izlečenje.