Povišen krvni pritisak

Arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak.
Prof. dr Miroslav Štajnic

Šta je krvni pritisak?

Krvni pritisak označava mehanički pritisak koju krv vrši na unutrašnju površinu krvnog suda i izražava se u milimetrima živinog stuba (mm Hg).

U gotovo 90% svih slučajeva hipertenzije, uzrok je nepoznat i to je takozvana primarna ( idiopatska, esencijalna ) hipertenzija. U ostalih 10% slučajeva uzrok hipertenzije je poznat.To je takozvana sekundrana hipertenzija koju izazivaju pojedina oboljenja ili poremećaji.                                               
Povišen krvni pritisak je istovremeno i bolest i faktor rizika. Više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti posledica je arterijske hipertenzije. Ona povećava rizik od nastanka šloga, infarkta srca, srčane slabosti i periferne vaskularne bolesti.

Klasifikacija nivoa krvnog pritiska.

Pod arterijskom hipertenzijom se najčešće smatraju vrednosti sistolnog krvnog pritiska ≥ 140 mmHg i dijastolnog krvnog pritiska ≥ 90 mmHg.
Arterijski krvni pritisak se može klasifikovati na osnovu srednje vrednosti dva ili više merenja na svakom od dva ili više uzastopnih pregleda (Tabela 1).

  Tabela 1. Klasifikacija nivoa krvnog pritiska i definicija stepenovanja hipertenzije

Kategorija:                                   Sistolni (mmHg)                                      Dijastolni (mmHg)
Optimalni :                                          < 120                                                               < 80
Normalni:                                         120 – 129                                                 i/ili 80 – 84
Visoki normalni:                              130 – 139                                                 i/ili 85 – 89
Prvi stepen hipertenzije:                140 – 159                                                 i/ili 90 – 99
Drugi stepen hipertenzije:              160 – 179                                                 i/ili 100 – 109
Treći stepen hipertenzije:                 ≥ 180                                                      i/ili ≥ 110
Izolovana sistolna hipertenzija:        ≥ 140                                                      i < 90

Za zdrave ljude sa optimalnim krvnim pritiskom u ordinaciji (<120/80 mmHg) krvni pritisak treba ponovo meriti najmanje na svakih 5 godina, a i češće ukoliko postoje mogućnosti za to. Kod pacijenata sa normalnim krvnim pritiskom (120-129/80-84 mmHg) krvni pritisak treba ponovo meriti najmanje svake tri godine. Kod pacijenata sa visoko-normalnim krvnim pritiskom (130-139/85-89 mmHg) pritisak treba meriti jednom godišnje zbog visoke stope progresije visoko-normalnog krvnog pritiska u hipertenziju.

Merenje krvnog pritiska                                                                                                                             

Pravilno merenje i interpretacija izmerenih vrednosti krvnog pritiska su od ključnog značaja za postavljanje dijagnoze i započinjanje adekvatne terapije hipertenzije. U praćenju efikasnosti terapije presudne su vrednosti krvnog pritiska pre započinjanja lečenja.

Vreme merenja      

Za postavljanje dijagnoze hipertenzije potrebno je uraditi više merenja u različitim momentima kada je bolesnik budan. Spoljni faktori koji mogu uticati na vrednosti izmerenog krvnog pritiska trebalo bi da se izbegavaju bar 60 minuta pre merenja. Ovo se pre svega odnosi na uzimanje hrane, kofeina, pušenja i naporne fizičke vežbe.

Aparati za merenje krvnog pritiska                                                                                  

Automatski (digitalni) aparati za merenje krvnog pritiska se sve češće koriste i u bolničkim i u kućnim uslovima. Rezultati merenja dobijeni ovim uređajima su obično niži od onih dobijenih na klasičan način. Veličina manžetne aparata za merenje krvnog pritiska je od ključnog značaja. Ukoliko upotrebimo suviše malu manžetnu, to dovodi do lažno većih vrednosti sistolnog pritiska za 10-50 mmHg. Dužina manžetne treba da bude najmanje 80%, a širina najmanje 40% obima nadlaktice.

Položaj bolesnika

Bolesnik treba da sedi opušteno, naslonjen i sa rukom oslonjenom na čvrstu podlogu u nivou srca. Pre merenja krvnog pritiska bolesnik treba da opušteno sedi bar 5 minuta. Čak i pri optimalnim uslovima, mnogi bolesnici su preplašeni pri susretu sa lekarom što može da dovede do naglog porasta krvnog pritiska. Oko 20 – 30 % bolesnika koji su hipertnzivni u ordinaciji lekara, van nje su normotenzivni. Na ovaj fenomen, nazvan hipertenzija belog mantila” treba posumnjati kod svakog bolesnika kod kojih je krvni pritisak izmeren kod kuće ili na poslu normalan.

Tehnika merenja

Krvni pritisak treba da se izmeri na obe ruke, a beleži se onaj koji je veći. Uobičajena srednja razlika sistolnog i dijastolnog pritiska između dve ruke je 3-5 mmHg. Krvni pritisak treba izmeriti najmanje dva puta na svakom pregledu u razmaku od oko 1-2 minuta. Ukoliko je vrednost drugog merenja veća za više od 5 mmHg, treba učiniti i dopunska merenja sve dok se ne dobiju ujednačeni rezultati. Kao zvanična, upisuje se srednja vrednost dva poslednja merenja.

Merenje krvnog pritiska kod kuće i/ili na radnom mestu

Ukoliko je pacijentu predloženo da krvni pritisak sam meri i prati kod kuće i/ili na radnom mestu, treba to da čini uvek u isto vreme, pre uzimanja lekova, pre jela i pre fizičke aktivnosti.
Nije sa sigurnošću utvrđeno koliko često treba meriti krvni pritisak da bi se postavila dijagnoza hipertenzije. Sve je više dokaza da je za to potrebno najmanje 12-14 merenja, kako jutarnjih, tako i večernjih, tokom najmanje 7 uzastopnih dana.

Ambulantno merenje krvnog pritiska

Ambulantno merenje krvnog pritiska se sve više preporučuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Od naročite je koristi u proceni bolesnika sa varijabilnim rezultatima merenja krvnog pritiska pri uobičajenim pregledima, odnosno kod bolesnika sa velikim razlikama u izmerenim vrednostima krvnog pritiska u ordinaciji lekara i kućnim uslovima.
Ambulantno merenje krvnog pritiska izvodi se pomoću prenosivog uređaja koji automatski registruje krvni pritisak tokom 24-48 sati, u razmacima od 15-20 minuta tokom dana, odnosno 30-60 minuta tokom noći. Izmerene vrednosti se čuvaju u memoriji uređaja, a prosečne dnevne i noćne vrednosti krvnog pritiska kao i odstupanja od gornjih normalnih vrednosti, se izračunavaju pomoću posebnog kompjuterskog softvera.

Zašto lečiti arterijsku hipertenziju

Rezultati velikih studija pružili su nepobitne dokaze da smanjenje krvnog pritiska smanjuje broj fatalnih i nefatalnih kardiovaskularnih događaja. Lečenje arterijske hipertenzije dovodi do smanjenja broja moždanih udara za 35-40%, akutnog infarkta srca za 20-25% i srčane insuficijencije za više od 50%. Povoljni efekti lečenja arterijske hipertenzije pokazane su u svim starosnim grupama, rasama i kod bolesnika oba pola.

Ciljevi lečenja i prevencije

Osnovni cilj lečenja arterijske hipertenzije je maksimalno dugoročno smanjenje ukupnog kardiovaskularnog rizika, što podrazumeva smanjenje vrednosti krvnog pritiska, ali i kontrolu svih pridruženih promenljivih faktora rizika. Krvni pritisak treba smanjiti ispod 140/90 mmHg kod svih bolesnika.
Lečenje hipertenzije-promena životnih navika
Primena ovih mera savetuje se svim bolesnicima, sa ciljem da se snizi krvni pritisak i smanji doza i broj antihipertenzivnih lekova potrebnih za dostizanje ciljnih vrednosti.

Nefarmakološke mere (redukcija telesne težine, fizička aktivnost-šetnja brzim hodom, najmanje 30 minuta dnevno 5 puta nedeljno,  ograničen unos soli (najviše 5gr dnevno), alkohola i zasićenih masti, ishrana bogata voćem, povrćem, mlečnim proizvodima od obranog mleka i siromašna u zasićenim mastima) značajno smanjuju krvni pritisak.

Lečenje hipertenzije-terapija lekovima

Većina hipertenzivnih pacijenata zahteva terapiju lekovima kao dodatak merama za modifikaciju životnih navika kako bi se postigao optimalni nivo kontrole krvnoga pritiska. Pet glavnih klasa lekova se preporučuje u rutinskom lečenju hipertenzije: ACE-inhibitori, ARB blokatori, beta blokatori, kalcijumski antagonosti i diuretici.

Praćenje bolesnika sa hipertenzijom

Nakon uvođenja antihipertenzivne terapije, potrebne su mesečne kontrole radi procene njene efikasnosti i registrovanja neželjenih efekata. Kada se postignu ciljne vrednosti krvnog pritiska, moguće je značajno smanjiti učestalost kontrolnih pregleda.
Lečenje arterijske hipertenzije traje doživotno. Prekidanje terapije nakon dobre regulacije krvnog pritiska obično vodi ponovnom povećanju vrednosti arterijskog pritiska.