BENIGNO UVEĆANJE (HIPERPLAZIJA) PROSTATE

      Šta je benigna hiperplazija prostate (BHP)?

To je veoma često oboljenje koje pogađa starije muškarce. Statistika pokazuje da do šezdesete godine oko 50 odsto muškaraca oboli od benigne hiperplazije prostate, a u osamdesetoj godini čak oko 90 odsto njih. BHP predstavlja patološki proces kod kojeg dolazi do umnožavanja ćelija prostate i posledičnog povećanja zapremine žlezde, te opstrukcije na nivou mokraćne cevi i otežanog pražnjenja mokraćne bešike.

      Koji su simptomi BHP-a?

Kliničke manifestacije ovog oboljenja tj. simptomi ispoljavaju se u vidu učestalog noćnog mokrenja, otežanog započinjanja akta mokrenja, prekidanja mlaza mokraće, kapljanja urina na kraju mokrenja, naprezanja da bi se akt mokrenja započeo i održao, osećaja da se mokraćna bešika nije u potpunosti ispraznila, kao i urgentnog mokrenja.

     Koje analize su neophodne da bi se postavila dijagnoza?

Izraženost subjektivnih tegoba uzrokovanih uvećanom prostatom procenjuje se preko upitnika za procenu težine simptoma opstrukcije koji se javljaju usled uvećane prostate (IPSS). Obavezan deo urološkog pregleda je i digitorektalni pregled kojim se procenjuje veličina, struktura i ograničenost prostate.

Precizniji podaci o veličini prostate mogu se dobiti ultrazvučnim pregledom urotrakta. Analiza mokraće ukazuje na postojanje urinarne infekcije koja može uzrokovati simptomatologiju, koja je veoma slična simptomima BHP–a.

Veoma značajan deo laboratorijske dijagnostike je i analiza nivoa antigena specifičnog za prostatu (PSA). Ovaj antigen nije specifičan za određeno oboljenje prostate. Različiti nivoi PSA mogu ukazati na postojanje zapaljenja, BHP i karcinoma prostate. Ukoliko je nivo PSA povišen, u cilju postavljanja definitivne dijagnoze, kod pojedinih pacijenata neophodna je i biopsija prostate.

      Šta je rešenje?

Pacijenti sa blagim simptomima leče se korekcijom životnih navika, što podrazumeva smanjenje unosa tečnosti u večernjim satima, kao i alkohola i kofeina, izbegavanje napora i boravka na hladnom, kao i određenih lekova koji mogu dodatno pogoršati simptome.

Kod pacijenata sa umerenim simptomima bez komplikacija urolog će prepisati terapiju alfa-blokatorima koji imaju specifično dejstvo na prostatu (smatra se da dovode do opuštanja mišića u prostati) i inhibitorima 5α-reduktaze (sprečavaju dejstvo testosterona na prostatu i dovode do smanjenja njene veličine). Takođe, postoji veliki broj biljnih preparata koji se preporučuju za terapiju benigne hiperplazije prostate.

Malobrojni pacijenati kod kojih terapija lekovima ne dovede do poboljšanja moraju biti podvrgni hirurškoj intervenciji uklanjanja prostate. U slučaju da je volumen prostate manji, moguće je uklanjanje tkiva prostate kroz mokraćnu cev (endoskopija). Ukoliko je on veliki, neophodna je otvorena hirurgija.

Dr Popov Paunel, specijalista urolog